Spomen na mog druga Bratasa

Diptih nastao od mutne uspomene na moju kratkotrajnu premda međunarodnu saradnju sa orkestrom OKUD Ivo Lola Ribar [pevao sam u horu, ali sam za turneju po Alžiru uskočio kao gitarista, i od kompletnog programa nakon više decenija ostala mi je tema iz pretpostavljam rumunskog potpurija; drugi deo sam čuo od Lepog Jovice, tačnije od Brataša i Laze koji su to svirali sa tako lepim ukrasima, sa preciznim i složnim i složenim ukrasima… Ne znam ni šta je toj temi prethodilo niti šta je išlo posle nje, jednom ju je Brataš dobrano nakitio, pa se nasmešio i rekao mi: „Ciganski…“ Rekao sam mu da sam zbog toga i došao u Novi Sad, a ne u neki drugi kulturni, administrativni i industrijski centar. Petnaestak godina kasnije propustio je, u nekoj drugoj stvari, da odsvira ukras, pribegao je rutinskom bajpasu, onda je shvatio da ja pomno slušam i napravio snebivljivu grimasu: „Školski…“, premda je još uvek, i tako školski, bilo  dobro. Brataš se zvao Milan Ivanov. Nema ga više.