Diptih nastao od mutne uspomene na moju kratkotrajnu premda međunarodnu saradnju sa orkestrom OKUD Ivo Lola Ribar [pevao sam u horu, ali sam za turneju po Alžiru uskočio kao gitarista, i od kompletnog programa nakon više decenija ostala mi je tema iz pretpostavljam rumunskog potpurija; drugi deo sam čuo od Lepog Jovice, tačnije od Brataša i Laze koji su to svirali sa tako lepim ukrasima, sa preciznim i složnim i složenim ukrasima… Ne znam ni šta je toj temi prethodilo niti šta je išlo posle nje, jednom ju je Brataš dobrano nakitio, pa se nasmešio i rekao mi: “Ciganski…” Rekao sam mu da sam zbog toga i došao u Novi Sad, a ne u neki drugi kulturni, administrativni i industrijski centar. Petnaestak godina kasnije propustio je, u nekoj drugoj stvari, da odsvira ukras, pribegao je rutinskom bajpasu, onda je shvatio da ja pomno slušam i napravio snebivljivu grimasu: “Školski…”, premda je još uvek, i tako školski, bilo dobro. Brataš se zvao Milan Ivanov. Nema ga više.
2 коментара. Leave new
Ja kada hocu da mi bude lep dan procitam ( I poslusam ) vas zapis I tako I bude! HVALA MNOGO!
drago mi je što vam se sviđa, ovo sam snimio dosta davno i na svega četiri ili pet kanala, kasnije sam hteo da to poboljšam i obogatim, ali je ovaj prvi pokušaj ostajao bolji od narednih, kao kad neko napiše odličan roman, pa se raščuje i osokoli, ali naredna dela ne ispadnu ni blizu kao prvo, valjda je to