pesma nije bila namenjena blogu, snimio sam je kao omaz Lepom Jovici i njegovoj posadi, jedino sam njih cuo da poznati tekst (koji me ne bi nikad privukao) pevaju uz drugu ariju, neuporedivo lepsu od izvorne, potonja kao da je odeljana od Uzickog kola cije sam tata-rata, tata-rata zanevoleo pre nego sto sam postao pionir, ali snimicu jos jednu verziju: sad kad slusam mislim da sam mojim drugovima mozda zakinuo jednu osminu, ili ipak nisam? Prvi deo je 9/8, a drugi 10/8, u malo zivljem tempu su oni to pevali, zavisilo je od toga koliko su zagrejali i klijentelu i sebe [kod Paje Tocka, u Sportu, u Kecu…]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Fill out this field
Fill out this field
Молимо вас да унесете ваљану адресу е-поште.
You need to agree with the terms to proceed

Изборник