Nedavno sam ponovo našao zaboravljenu [mnome] pesmu “Magla pala do pola Sarajva”; priča dramatična, opširna, starovremska, melodija lepa, raznovrsna, ima sporije i brže delove, početak je za mene kao film: “Magla pala do pola Sarajva/Ne vidi se kula ni kapija/A kamoli djevojke avlija”. Tačka. Prvi kadar. Nakon tog opisa gde se nista ne vidi, a verujem u ono doba i ne čuje: “Puče puška iznad Sarajeva/Iznad Sarajeva…” Iznad. Nije ni nasred Sarajeva, nije ni pokraj Sarajeva, nego je iznad. Pucanj je morao kružiti nad gradom kao nepogoda. Otpevao sam samo početak, toliko sad imam vremena i snage, a i smatram to najlepšim delom pesme.