Voleo bih da sam pesmu cuo u taverni na jednom ostrvu koje jos nije palo pod turisticku okupaciju, pa da to nakitim i nasiroko opisem, ali sam je naucio sa interneta, istog dana sam se bacio da je snimim, kad je bilo gotovo, ucinilo mi se da sam mogao odabrati tempo malo sporiji, da ne deluje dezurno, obicno sve sto radim uradim u deset verzija, ovo sam ostavio onako kako je ispalo u prvom pokusaju: sta ako svaki naredni bude sve gori i gori…

jedna moja draga prijateljica, koja je zavrsila muzicku akademiju, poslala mi je maksimalno obeshrabrujucu poruku posto sam joj e-mailom poslao „Ti se armasa“, ona ceni Makedoniju, cini joj se da tamo svi izvrsno i pevaju i sviraju, sto ja ne mislim (iako mislim da vecina ljudi moze lepo da peva i svira, da, ono sto mislim o jednakosti inteligencija malo mi fali pa da primenim i na muzikalnost), pesma je, rece, harmonski toliko siromasna da ju je samo zbog mene slusala do kraja… napisao sam joj da su makedonske pesme mahom sa skromnim harmonijama, ova svakako jeste, ali ima lepu melodiju, jeste sva od istog materijala, ali i neki djerdan zar nije od istovetnih kuglica, ne smeta nista sto su jednake… ukorio sam je sto nije imala strpljenja za pricu, koja jeste linearna, ali to je ili narodna pesma, ili pesma komponovana po uzoru na ono sto obicni ljudi smisle

onda sam pomislio: tebi, draga, nisu sve koze na broju, ko zna zasto, a covek kad je mrzovoljan ne moze ni da primi nesto sto odudara od njegove muke (to znam najvecma po sebi samom), tako sam doznao da moju prijateljicu nesto tisti, a tako cu misliti i o drugima, ako li im se ova stvar ne bude dopala

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Fill out this field
Fill out this field
Молимо вас да унесете ваљану адресу е-поште.
You need to agree with the terms to proceed

Изборник